Deficit tirozin hidroksilaze
Deficit tirozin hidroksilaze (THD) je veoma retko neurometaboličko oboljenje koje pripada grupi neurotransmiterskih bolesti a karakteriše ga nedostatak enzima tirozin hidroksilaze neophodnog u sintezi dopamina. Usled nedostatka ovog enzima neurotransmiteri kao što su dopamin, norepinefrin, epinefrin (zajedno poznati kao kateholamini), i serotinin su deficitarni u centralnom i perifernom nervnom sistemu, što dovodi do ispoljavanja kliničke slike.
Pacijente sa deficitom tirozin hidroksilaze odlikuju pre svega poremećaji pokreta različitog tipa i jačine, nestabilan krvni pritisak, varijacije telesne temperature, abnormalni pokreti očiju (okulogirne krize) i drugi neurološki poremećaji. Po podacima sa www.orpha.net manje od 50 pacijenata u svetu je do sada dijagnostikovano sa deficitom tirozin hidroksilaze.
U najtežim slučajevima deca imaju ove simptome od najranijeg detinjstva, kada se govori o infantilnom obliku parkinsonizma.
Pacijenti mogu imati sve ili neke od sledećih simptoma:
- Rigidnost, spasticitet mišića
- Tremor
- Nevoljne pokrete
- Izvijanje u opistotonus
- Progresivnu hipokineziju
- Generalizovanu distoniju
- Hipotoniju
- Nekontrolisane pokrete oka – okulogirne krize
- Hipotoniju osovine tela u kombinaciji sa fokalnom ili generalizovanom distonijom
- Mioklonički tremor
- Distone epizode koje mogu biti višesatne ili višednevne
- Izrazito kašnjenje u psihomotornom razvoju
- Obilnu salivaciju
- Strabizam (razrokost)
- Ptozu (spuštene kapke)
- Kašnjenje u razvoju govora
- Teškoće sa hranjenje ili gutanjem
- Konstipaciju
- Tortikolis (nevoljna devijacija glave i vrata)
- Neobjašnjive promene telesne temperature (izrazito niska temperatura koju prati iznenadna groznica i prekomerno znojenje)
- Nizak nivo šećera u krvi
- Teškoće u regulisanju krvnog pritiska
- Teškoće u intelektualnom razvoju
Deca koja pokazuju ovako ozbiljne simptome predstavljaju terapijski izazov, često je neophodna primena više lekova, što dovodi do izraženijih neželjenih dejstava terapije. Napredak uz terapiju može biti spor, uz kontinuiran napredak tokom meseci i godina, ali ne dovedi uvek do kompletnog povlačenja simptoma.
Deficit tirozin hidroksilaze je autozomno recesivni neurološki poremećaj. Bolest se ispoljava ukoliko osoba nasledi oba bolesna, mutirana gena od roditelja koji su zdravi prenosioci. Rizik od prenošenja bolesti na dete je 25%, i isti je za svaku trudnoću.
Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike i analizom vrednosti biogenih amina i pterina u cerebrospinalnoj tečnosti, a konačna potvrda dijagnoze se vrši genskom analizom.
Trenutno najveći uspeh u lečenju deficit tirozin hidroksilaze pokazuje levodopa (L-dopa) čijom razgradnjom nastaje dopamin. Sam dopamin ne prolazi krvno-moždanu barijeru pa se primenjuje levodopa u kombinaciji sa karbidopom ili benzerazidom, čime se omogućava ulazak leka u centralni nervni sistem a potencijalo se smanjuju periferna neželjena dejstva. Nacom i Sinemet su komercijalno dostupni lekovi koji sadrži karbidopu i levodopu, a Madopar i Prolopa sadrže benzerazid i levodopu .
Međutim, ovi lekovi su inicijalno namenjeni lečenju odraslih sa Parkinsonovom bolešću i dostupne doze u kojima se lek proizvodi su previše visoke za odojčad i malu decu sa deficitom tirozin hidroksilaze. Neophodno je da farmaceuti pojedinačno za svakog pacijenta naprave manje doze leka. Pored toga kombinacija benzerazid i levodopa zbog nestabilnosti leka pri drobljenju tableta nije preporučljiva za malu decu. Nuspojave usled previsoke doze leka mogu biti: hiperkinezija, diskinezija, razdražljivost, nesanica, mučnina i povraćanje i slično. Terapija se mora veoma pažljivo primenjivati uz nadzor. Važna je bliska saradnja sa lekarom da bi se postigli maksimalni rezultati lekova i neželjena dejstva svela na minimum.
Uz terapiju lekovima, savetuje se i fizikalna i okupaciona (radna) terapija kao i rad sa logopedom.